Da li raspust može da traje zauvek? I zašo ne može? Većina mališana bi vam odmah postavila ovo pitanje.

Svi volimo odmor!

Medjutim nema ni jednog odmora kao sto je raspust tokom školovanja, koliko god godina imali. Svako od nas iskusio je luksuz koji nam odmor odnosno raspust pruža i svima nama bilo je teško da se vratimo obavezama. To se odnosi i na našu decu u vrtićkom uzrastu, stoga je neophodno da imamo razumevanja.

Ne postoji pravilo kada je u pitanju duzžna dečijeg raspusta, da li je to celo leto ili nekoliko nedelja van grada. Kada se vrate kući dešava se da deca pružaju otpor kada je u pitanju vraćanje u svakodnevnu rutinu. Ono što njima u tom trenutku treba jeste upravo vaša podrška roditelji!

Razgovarali smo sa jednom mamom (Kristina) i pitali smo je kako je njena devojčica prevazišla povratak u vrtić nakon raspusta.

KRISTINA:

Moja ćerka ima 4 godine i na samom početku bilo mi je veoama teško. Nekoliko nedelja bila je na raspustu kod suprugovih roditelja, oni žive na selu, i vreme je provodila sa bakom i dekom napolju u igri i uživanju. Iako je mala povratak u grad za nju je značio kraj raspusta, uživanja i obaveze. Nedelju dana bilo je do vraćanja u vrtić a moja devojčica je stalno pričala o tome kako ne želi da ide. Pomislila sam kako ce biti teško, koliko ce njoj a i meni biti teško na tom rastanku, prvog dana vrtića. Rekla sam sebi, ovo je opet adaptacija!

Kako ste resili problem?

Nisam znala šta da radim, razgovarala sam sa koleginicom koja me je posavetovala kao mama koja ima stariju decu i prošla je ovakve stvari…

Razgovor je nešto što uvek ima smisla!

Pre svega podsetila sam je na sve drugare koje nije videla tokom leta, neki su bili odsutni dok je ona išla u vrtić a posle je ona bila odsutna i nije ih vidjala. Pričala sam joj o njenim najboljim drugarima i kako sigurno željno iščekuju da se zajedno igraju sa omiljenim igrackama u vrtiću, igranje sa bebama sa svojim omiljenim drugaricama.

Pokazala sam joj da razumem kako se oseća, objasnila sam joj zašto treba i zbog čega je dobro da ide u vrtić. U vrtiću će naučiti mnogo novih i zanimljivih stvari, sa svojom grupom će ponoviti neku zanimljivu posetu nekom parku ili nešto slicno. Izlaziće napolje i radiće sve one zabavne stvari u kojima inače uživa kad boravi u vrtiću. Svako veče pred spavanje i priču vodile smo iznova razgovor na ovu temu. Priznajem bilo me je strah.

Prvi dan vrtića, imam osecaj da se ubedjujemo i pored sveg truda joč uvek nailazim na otpor. Stižemo do sobe i obuva svoje nove patofnice. Negoduje dok se obuva i prilazimo sobi, u nekom trenutku se i zaplakala. Po savetu njenih vaspitacica kratko se pozdravljamo da ne bi ova agonija jos duže trajala. Tokom celog dana na poslu mislila sam na svoju decojcicu i jedva čekam da odem po nju.

Čim sam zavrčila sa poslom požurila sam po svoju ćerku, zabrinuta kako je provela svoj dan. Veliko olakčanje doživljam kada prilazim sobi u kojoj boravi i kroz prozor vidim njeno nasmejano lice. Na putu do kuće prepričavala mi je koga je sve videla od svojih drugara, pitam je čega su se igrali, da li su nečto novo učili, šta je bilo za ručak… Narednog jutra smo opet pročle kroz fazu negodovanja i odbijanja da ide u vrtić, ali billo je lakše. Kada smo došle do sobe, srela je svoju najbolju drugaricu. zajedno su se presvukle i ušle u sobu. Do kraja nedelje vratile smo se u redovan ritam i odlazak u vrtić bez tegoba.

Ovo je primer kako jedne mame kako je prevazišla možemo reći težak period svog deteta. Istina je da svako dete drugačije reaguje na promene koje mu se dešavaju, ali to ne znači da se ne može vratiti u rutinu u kojoj je bilo pre rasputa. I naravno da nije lako gledati kako vaše dete proživljava takve trenutke. Zbog toga uvek budite otvoreni saradnju i budite podrška svom detetu, jer ono bez vas ne može i vaša roditeljska podrška je za njega velika stvar.