Dom u kojem nema mesta za dosadu. Loše vreme i sva hladnoća ne mogu da pokvare raspoloženje ovim mališanima jer njihova mama uvek ima predlog za neku aktivnost!
Jelena je mama troje dece, različitog uzrasta. Razlika je svega godinu dana izmedju svakog. Pitali smo je kako joj polazi za rukom da se njena deca uvek dobro zabave?
Jelena – „Moram Vam priznati da u početku uopšte nije bilo lako. Za sve je u životu je potrebno vreme, tako i za ovo. Veliko je olakšanje što su sličnog uzrasta, jer aktivnosti kojima se bavimo ne moraju biti za svakog drugačije.“
Kako to mislite?
Jelena – „Jednostavno je. Svako od njih troje može da radi istu stvar, ali svako će isto tako da ostavi svoj lični pečat. Na primer: Prošle nedelje oslikavali su ukrase, dogovorili smo se da svako ima po dva ukrasa. Kada su završili ostavili smo ih da se osuše a onda smo napravili izložbu njihovih ukrasa. Svaki ukras j bio poseban i drugačiji“
Kako izgleda jedna izloža kod kuće?
Jelena – „Prvo svako predstavi svoj rad, trudim se da svako ima svoj red, i da nikad nije isto dete prvo ili poslednje. Svako od njih troje pokazalo nam je svoj rad i ispričalo šta je nacrtalo, na taj način jačaju samopouzdanje i ruše prepreku od neprijatnosti govora pred drugima. Naravno, vidi se razlika u sposobnostima izmedju najmladjeg i najstarijeg deteta, ali to kod nas nije bitno. Mi pričamo o tome šta je ko nacrtao, kakvi su oblici, boje, veličine… Često tu bude i priče šta su hteli pa su se predomislili itd. Ali ono što je meni bitno, jeste da se oni pre svega zabave a onda i najmladji uči od ovih starijih, savladava u ovom slučaju osnovne razlike. Starija deca uče se strpljenju, razvijaju empatiju i poštovanje jednih prema drugima.
Ko uglavnom osvaja prvo mesto?
Na našim izložbama nema osvojenih nagrada ili prvih mesta, jer su naše nagrade nevidljive i namenjene svima, odnosno to je vreme koje na najkvalitetniji način provedemo upravo jedni sa drugima.“