U modernom vremenu kada svet osvetljavaju ekrani da li tu svetlost koristimo na pravi način ili pravimo mrak? Upravo ta svetlost koja nam pruža mnoštvo benefita nekada ume da bude kamen spoticanja…
Ekrani odvlače dečiju pažnju!
Zanimljiva Američka studija je pokazala da deca koja više vremena provode u prostoriji gde je uključen televizor imaju kraću pažnju, za razliku od dece koja ne provode vreme u prostoriji sa uključenim televizorom! Naravno da to ne znači da dete nikad ne treba da pogleda crtani film. Naporotiv, treba ali sve treba da ima svoje vreme. Svesni smo činjenice da je televizor ili neki drugi vid ekranja (tablet, računar ili telefon) često predmet ometanja pažnje. Medjutim isto tako ekran se upotrebljava kao pomoćno sredstvo, tako ga pravdamo, u odredjenim situacijama kako bismo preusmerili detetovu pažnju.
Velika greška! Svaki put kada pustite crtani dok dete dete obavlja neku aktivnost sigurno je da ćete upravo Vi biti odgovorni što je njegova pažnja otišla u drugom smeru, odnosno prema ekranu!
Kada dete istražuje svet oko sebe, treba da bude koncentrisano na ono što se pred njim nalazi, da li je to pesak, kocke, saksija sa zemljom ili nešto drugo. Interakcija dece i prirode, razvija funkciju moždane radnje i navodi dete na razmišljanje.
Dok jede, dete treba da zna šta se u tanjiru nalazi, da sa njim razgovarate o tome, da mu dozvolite da dodirne prstima, da oseti toplo-hladno, tvrdo-meko, ali i da stvori osećaj za ukus. Ako dete gleda u ekran dok jede ili ga hranite jer mislite da će tada brže i više pojesti, zapravo ste ga uskratili za jedno iskustvo. Jelo postaje mehanička radnja i krajnje dosadna posle odredjenog vremena, uglavnom čim se crtani završi, u većini slučajeva obrok se tu završava ako nema sledećeg crtanog filma. Deca, pogotovo kada su mladja, često se bune i odbijaju hranu onog momenta kada im roditelji ukinu crtani za vreme obroka, posebno ako su navikli da im crtani bude deo obroka. To važi i za stariju decu koja jedu sama. U prirodi deteta je da proba da dobije ono što želi, ali roditelj je taj koji mora da postavi granice i ograničenja.
Isto kada dete boji ili crta dok je televizor uključen, prirodno je da će dete na svaki jači zvuk odreagovati okretanjem glave i njegova pažnja više nije usmerena samo na to što radi.
Uvek je bolje deci pustiti muziku u pozadini ili isključiti ekran na kompjuteru dok dete obavlja neku aktivnost. Tada će dete pevušiti pesmicu i razvijati svoje istraživačke sposobnosti, koje su zapravo urodjene u svakom detetu. Na ovaj način pružate vašem detetu mogućnost da razmišlja. Takodje ne uskraćujte detetu crtane filmove jer su oni deo njegovog detinjstva ali ih dozirajte i ograničite.
Roditelji, imajte na umu, na kraju uvek treba da se osvrnemo na sopstvene navike jer dete uči iz primera koji vidi kod nas samih, shodno tome obratite pažnju na to koliko i sami provodite vremena pred ekranom.